SuperUser Account posted on juli 26, 2011 07:13
Tragedija u Norveškoj skrenula je pažnju međunarodne javnosti i na Srbiju. Andres Bering Brejvik, koji je optužen za masovno ubistvo u omladinskom kampu kod Osla i eksploziju automobila bombe u centru norveške prestonice, vodio je elektronski dnevnik u kome, kao inspiraciju za zlodela za koja se tereti, između ostalog navodi i progon Albanaca na Kosovu i haškog optuženika Radovana Karadžića. To što je Brejvika podstakla srpska politika iz ratnih devedesetih, nije iznenadilo deo ovdašnje javnosti, jer kako ocenuju i ona sama je bila na ivici zdravog razuma.
76-oro mrtvih i 97 ranjenih ostalo je iza Norvežanina Andersa Beringa Brejvika.
“Politika tih devedesetih godina je bila na ivici zdravog razuma i upravo je zato Srbija, na žalost, inspiracija takvim likovima", ocenio je poslanik Željko Ivanji, član Odbora za inostrane poslove srpskog Parlamenta, koji dodaje da ga nije iznenadilo to što se srpska politika iz ratnih devedesetih našla u Brejvikovom dnevniku.
Najgora podrška ikada
Profesor Ljubiša Rajić, koji je predavao na većini skandinavskih fakulteta uključujući i Oslo, tu zastrašujuću vezu koju je između srpskih i norveških prilika napravio masovni ubica, vidi kao mešavinu zbrkanih desničarskih ideja.
„U njegovim tekstovima ima svega i svačega... Sa druge strane je očevidno psihijatrijski slučaj sa mesijanskim shvatanjem svoje sopstvene uloge, sa neverovatnom samozaljubljenošću, to se već vidi po njegovim slikama, gde sebe meša sa krstašima ili gde sebe predstavlja okićenog ordenjem u svečanoj crnoj uniformi. Takvi ljudi obično traže inspiraciju u onome što je ekstremno i gore su se podelili uglavnom u dve grupe – one koji u Karadžiću i sličnima vide svoje junake i na one koji u Srbima vide komuniste, pa onda traže svoj uzor u odgovarajućim likovima na hrvatskoj ili bošnjačkoj strani. Ali, i jedni i drugi traže uzor u ekstremnim slučajevima i oni, ni u kakvom slučaju ne odgovaraju bilo kakvom demokratskom društvu“ , ocenio je profesor Rajić.
Šok nije mimoišao ni one koji u Srbiji i danas brane političko nasleđe haških optuženika, pa i samog Karadžića. Među njima je Milivoje Ivanošević, član njegovog tima za odbranu pred Haškim tribunalom, inače poznat i po osporavanju broja srebreničkih žrtava.
“Sigurno da nas je to iznenadilo, ali on je pratio sve, ne samo Radovana Karadžića, on pominje mnoga imena koliko sam ja čuo – pominje Putina, ima još imena… Uzima Srbiju i Kosovo, tamo gde se pojavljuje islam, a to vam je područje bivše Jugoslavije, rovito u Evropi”, rekao je Ivanišević.
Mnogi političari i javne ličnosti u Srbiji i danas iznose i brane ekstremne stavove, u kojima se, na primer, negira genocid u Srebrenici, dok se prvooptuženi Ratko Mladić, uz Radovana Karadžića i druge veliča kao heroj. Zidovi su neretko ispisani grafitima koji ih veličaju, a godišnjicu srebreničkog genocida deo ekstremnih pokreta je nekažnjeno obeležio kao dan oslobođenja tog grada.
„Problem je više sa naše strane, što se ovde, na pojedine trenutke, maltene sa ponosom kaže – taj čovek je podržao Srbe. Ne! Takva podrška je najgora koju je ovde u Srbiji iko mogao da dobije “, zaključio je profesor Rajić.